Uzbudjenje na pcelinjaku kada izlazi roj

Autor teksta

Srba Madić, Đure Daničića 64, Kikinda 23300, 0230/504-994

DOBRO ZDRAVLJE DOMAĆINE

U narodu postoje vrlo lepi običaji u vidu zdravica, pa kada dođe gost kod domaćina donese pregršt želja. Te želje se prvenstveno odnose na dobro zdravlje, dug život, lepo raspoloženje, pa zatim da se imetak uvećava, da se čeljad množi, da se ovce jagnje, da se pčele roje itd.

Zadnjih godina često puta čujem od pojedinih pčelara pa i od ljudi od nauke da se iz zdravice izbriše “PČELE TI SE ROJILE”. Oni zagovaraju da to u savremenom pčelarenju ne samo da nije poželjno, nego je i štetno. Smatraju da kada pčelinje društvo koje uđe u rojevi nagon, da od tog društva te godine nema ništa, odnosno da je ta godina za to društvo izgubljeno. Ovim člankom hoću da ukažem na činjenice koje govore suprotno i da potvrdim da je ta zdravica koja je važila u prošlosti, važi i u sadašnjosti i važiće i u budućnosti.

Krenimo sa pitanjima:

1. Zašto se pčele roje?

2. Kada se roje?

3. Da li im dozvoliti da se roje?

Odmah da napomenem da se nikad ne roje sva pčelinja društva na jednom pčelinjaku.

Po prvom pitanju: Pčele se roje zato što je to njihov najprirodniji način razmnožavanja, odnosno opstanka.

Po druom pitanju: Pčele se roje kada su zdrave, kada su snažne pa nastane teskoba u košnici i kada ima paše u okolini. Pa molim vas koji pčelar ne voli da su mu pčele zdrave, snažne i da ima paše u okolini. Tačno je da se teže radi sa snažnim pčelinjim zajednicama, ali zato je višestruka dobit.

Po trećem pitanju: Najradosniji trenutak na jednom pčelinjaku je momenat kada iz neke košnice izađe roj. To je najveselija povorka u kojoj učestvuje ceo pčelinjak.

Uzbuđenje koje zahvata sva pčelinja društva na jednom pčelinjaku ne traje više od desetak minuta, a nekad i kraće. Sam izlazak roja iz košnice odigrava se munjevito.

Za dvadesetak sekundi iz košnice izađe petnaestak, a ponekad i više hiljada pčela. Zatim se oformi povorka u vidu malog oblaka koji se talasa ispred pčelinjaka, u jednom trenutku se podige na 5-6 metara u vis, da bi se odmah zatim spustio do same zemlje, pa kruži u vidu elipse, pa u vidu zavaljene osmice, zatim u vidu spirale, pa zatalasa svo granje u okolini. Za to vreme cela okolina se ispuni opojnim mirisom na cveće i med. Dok traje vesela povorka veliki deo pčela izletnica koje se vraćaju iz paše sa tovarima praška, meda, propolisa, zaboravljaju svoja staništa, odnosno ne vraćaju se u svoje košnice već se pridružuju veseloj skupini i tako povorka postoje sve masovnija i uzbudljivija.

Pa ako ceo pčlelinjak uživa u ovako zanosnom činu, zašto se i mi ne bi priključili i uživali u njihovom jedinstvenom zanosu.

Kada masa dostigne vrhunac uzbuđenja, od jednom se hvata na odabranu granu u blizini pčelinjaka i brzo se sve smiruje i utiša. Roj se sada nalazi u stanju mirovanja u obliku grozda koje može da potraje i do 2-3 sata, ponekad i duže. Pčele u grozdu su tako mirne, tako blage, zaboravljaju na srdžbu, zaboravljaju na opasnosti. Ako pokvasimo ruke, možemo ih šakama zahvatati kao kakvo zrnevlje i prenositi ih u pripremljenu košnicu. To je jedinstven slučaj koji se događa i koji treba umeti videti i osetiti.

E sada, dok roj miruje obešen o granu, rekao sam da tu može ostati par sati, za to vreme iz roja se šalju odabrane tražiteljice ili izvidnice u svim pravcima u potrazi za novim,pogodnim domom. Kad se sve izvidnice vrate sa terena svaka posebno podnosi izveštaj o svom nalazu. Pčelinji ODBOR ili pčelinji SAVET, da ga tako nazovemo, koji je zadužen za odabir lokacije prikuplja sve informacije i odlučuje se za najbezbedniju lokaciju. Po usaglašavanju o izboru lokacije, munjevito rasformiraju grozd , odvajaju se od grane, naprave polukružni zaokret prema nebu i nestaju, a da nismo ni shvatili tačan pravac u kom su otišle.

Sve napred opisano odnosi se na na roj prvenac. Sve se odigrava vrlo organizovano. Sa prvencem odlazi stara matica.

Ako pčelar u međuvremenu nije reagovao, mislim, nije stresao roj u pripremljenu košnicu, onda je taj roj pčela za pčelara izgubljen. Da se to ne bi dogodilo na pčelinjaku treba uvek imati praznu košnicu za prihvat eventualnog roja.

Ako smo roj prihvatili, što je najčešći slučaj, i smestili ga u praznu košnicu, onda ćemo iz neke druge košnice izvaditi jedan ram sa mladim leglom i staviti u sredinu prihvaćenog roja. To se radi iz bezbednosnih razloga, jer ako pčelinji SAVET ili ODBOR za odabir lokacije proceni da je neka od izvidnica pronašla bolju i sigurniju lokaciju od one koju smo mi ponudili i ako nismo stavili ram sa mladim leglom, napustiće našu košnicu i otići u nepovrat. Pod pretpostavkom da smo uradili sve kako treba, sada imamo prihvaćen roj i imamo košnicu iz koje je roj izašao, koju ćemo nazvati starkom. Praktično imamo dve košnice, ali i jedna i druga su oslabljene za naredne paše. Postavlja se pitanje: Šta sada? Setićemo se s početka tesksta da se pčele roje kada su snažne. To znači da u to vreme imamo izobilje materijala za ispomoć slabijih zajednica. Otvorićemo par košnica iz kojih ćemo uzeti po ram-dva sa zatvorenim leglom i staviti ih u roj. Na taj način ćemo roj dovesti u produktivno stanje. On se više neće rojiti. Starku iz koje je roj izašao ne smemo pojačavati, jer u njoj je ostalo preko 50 zatvorenih i otvorenih matičnjaka. Za 5-6 dana iz nje će izaći roj drugenac, a kasnije i roj trećenac. Naknadni rojevi koji napuštaju starku su neorganizovani, nezapaženi, odlaze sa znatno manjim brojem pčela, a sa više neoplođenih matica. Od tih rojeva ima više štete nego koristi. U nekim slučajevima toliko oslabe starku da dovedu u pitanje njen opstanak. Da se to ne bi dogodilo, od starke ćemo napraviti nekoliko nukleusa, za proširenje pčelinjaka ili za tržište. Matice iz rojevih matičnjaka su vrlo kvalitetne jer su proizvedene u najsnažnijim pčelinjim društvima pod najpovoljnijim uslovima. A to što neki zagovaraju da su matice iz rojevog nagona sklone daljem rojenju, to apsolutno nije tačno, to je velika zabluda.

Odmah da napomenem da sam siguran da proizvođači matica koji nude selekcionisane matice, nude vrlo kvalitetne matice i da se sa kupljenim maticama znatno skraćuje vreme za proširenje pčelinjaka. Svaki proizvođač se trudi da tržištu ponudi ono što je najbolje kako bi stekao poverenje kod kupaca. Zato, ko nema toliko vremena da se bavi proizvodnjom matica, slobodno može da ih kupi od renomiranih proizvođača i neće se prevariti.

Da se vratimo nukleusima. Pošto u to vreme ima dosta materijala za ispomoć i nukleuse ćemo pomoći sa po jednim do dva rama zatvorenog legla koje uzimamo iz proizvodnih društava. Na mesto oduzetih ramova sa leglom dodaćemo satne osnove, čime upošljavamo mlade pčele, podižemo radno raspoloženje i sprečavamo dalje rojenje.

Ali to nije sve. Evo i drugog načina da smo zadovoljni što nam se po koja košnica izroji. Ako smo primetili da neko od proizvodnih društava izdvaja mlade pčele ispod mreže u zbegu, to je siguran znak da će iz tog društva za nekoliko dana da izađe roj. Dalje, ako smo primetili u nekom društvu dosta zaleženih matičnjaka, to takođe znači da će iz tog društva za koji dan izaći roj. Zatim ako čujemo da matica PEVA u nekom društvu, to znači da će iz tog društva već sutra izaći roj. Pa ako nam se ne sviđa da roj izađe, evo načina da to sprečimo. Košnicu za koju smo konstatovali da će se rojiti uzmaknemo nazad za oko 80 santimetara. Na njeno mesto postavimo prazan nastavak sa podnjačom. Na poletaljku praznog nastavka naslonimo dve letve dužine oko 60 santimetara, drugi krajevi letava se oslanjaju na zemlju. Letve su razmaknute na poletaljci oko 30 santimetara a na zemlji oko 60. Preko letava prebacimo platno (nije važna boja) na koje ćemo istresati pčele sa ramova. Sada prilazimo izmaknutoj košnici, skidamo treći nastavak i stavljamo ga na prevrnuti poklopac. Iz drugog nastavka vadimo ramove sa plodom. Ako na nekom ramu vidimo maticu, taj ram zajedno sa pčelama i maticom stavljamo u sredinu praznog nastavka. Ako maticu nismo videli onda u sredinu stavljamo ram sa mladim leglom neotresajući pčele sa tog rama. Sav ostali prostor u tom nastavku popunjavamo satnim osnovama (devet satnih osnova). Preko prvog nastavka stavljamo drugi koji takođe popunjavamo sada sa 10 satnih osnova. Preko drugog nastavka stavljamo zbeg i poklopac.

Sada vadimo ostale ramove iz plodišnjih nastavaka i otresamo pčele sa tih ramova na platno ispred košnice.

Otrešene ramove sa plodom stavljamo u pripremljene prazne nastavke i pokrivamo da se pčele ne bi sakupljale na njima. Kada smo otresli plodišne, isto činimo i sa medišnim ramovima iz trećeg nastavka. Ovim smo oformili košnicu koja ima samo dva nastavka i puno pčela, preko 40 hiljada. Ove pčele shvataju da su se sasvim prirodno izrojile i tako se i ponašaju. Znamo da prirodni roj ima veliki potencijal, a ovo je super roj. Pošto je malo legla u ovom super roju, sve pčele se prihvataju izgradnji saća i za samo nedelju ili dve u toj košnici će biti besprekorno izgrađeno svo saće, biće napunjeno medom i zatvoreno, razume se u zavisnosti od pašnih prilika. Ako bi se kojim slučajem dogodio nagli prekid paše (naglo zahlađenje, grad, dugotrajna kiša) onda se to društvo mora obilato prihraniti.

Posle desetak-petnaest dana izvadićemo iz sredine drugog nastavka te košnice 5-6 ramova sa medom, a mesto njih ćemo staviti ramove sa zrelim plodom kako se ne bi remetila starosna struktura pčela koja je jako važna za naredne paše. U isto vreme ćemo staviti i treći nastavak sa praznim ramovima. Sada se vraćamo onim okvirima sa kojih smo otresali pčele. Na njima se nalazi plod, med, polen i dosta matičnjaka. To je odličan materijal za ispomoć slabijih društava a i za formiranje nukleusa. Razume se iz jačih košnica će se uzeti pčele, bez matice, istresti u pripremljene nukleuse. Ovde treba voditi računa da svi ramovi sa plodom u nukleusima moraju biti pokriveni sa pčelama i svaki nukleus mora imati po jedan ili više matičnjaka. Ako ti nukleusi ostaju na pčelinjaku, onda im treba dodati dve-tri stotine grama pijuće vode, jer će se izletnice iz njih vratiti u svoje košnice. Zato je najbolje da se ti nukleusi prenesu na 5-6 kilometara u pravoj liniji od pčelinjaka i da se pored njih postavi obična pojilica.

Iz ovoga proizilazi da smo i ovde, uz mali rad profitirali, i da nismo umanjiji ni broj ni snagu produktivnih društava, a proširili smo i pčelinjak sa nekoliko nukleusa. Zato energiju treba usmeriti ka stvaranju jakih pčelinjih zajednica, pa neka se koja i izroji, a ne u strahu od rojenja da ne smete ni da im dopustite da ojačaju. Samo snažna društva su u stanju da iskoriste kratke i burne paše sa kojima se zadnjih decenija susrećemo. Možemo imati u blizini i hiljadu hektara uljane repice, suncokreta ili drugo ali ako nemamo masu pčela koje će to posećivati, nećemo imati nikakve koristi. Takve paše pregrme za desetak – petnest dana, pa jaka društva napune košnicu, osuše med i zatvore ćelije. Srednja društva sporije sakupljaju, sporije suše, a o slabijim društvima i da ne govorima, jer ona često ne mogu sakupiti ni za svoj opstanak. Srednjim i slabijim pčelinjim zajednicama bi odgovarala dugotrajna pa makar i slabija paša, kakva je bila ranijih decenija (bosiljak i kupina posle žetve, ne obrađene površine, utrine, pašnjaci). Takve paše više nema pa se zato moramo prilagođavati uslovima, a to je držati samo snažna društva na pčelinjaku, jer samo za njih nema loše godine.

Najsigurniji način kako da stvorite snažna pčelinja društva naći ćete u mom članku koji je štampan u pčelar-u za juli 2013.

Hteo bi da ukažem na još neka zadovoljstva koja nam daruju pčele, a na koja se malo ko osvrće. Sigurno ste čuli da su pčelari dugovečni ljudi i da je to samo zahvaljujući radu sa pčelama. Kada se pčelar nagne nad otvorenom košnicim on je čašćen tako blagim kompleksom mirisa i odma počne sve dublje disati kako bi što više mirisa zahvatio i ispunio svaki kutak u plućima. Taj miris koji podseća na rascvetani jorgovan, na rascvetani bagram, na rascvetanu lipu, nikad vam dosta nije, što ga dublje udišete sve ga više želite, ni prejak da bi zasmetao ni preslab da ga ne bi osetili.

I još nešto, u košnici ima dvadesetak hiljada beba u kolevkama koje se hrane polutečnom hranom i greju na trideset pet- šest stepeni. Znači, da je tu velika vlaga i toplota i da je to vrlo pogodna podloga za razvoj raznih bakterije i plesni. Da se to ne bi dogodilo tu su isparenja propolisa, prirodnog antibiotika nad kojim bakterije ne mogu da steknu imunitet. I baš te pare propolisa, koje pčelar udiše zajedno sa mirisom iz košnica su zaslužne za pčelarevu dugovečnost. Ali opet da napomenem da nam te blagodeti daju samo snažne pčelinje zajednice, a što nije slučaj sa slabijim.

U Kikindi Iz višedecenijskog iskustva, 05. april 2016. Srba Madić

Izvor: http://udruzenje-pcelara-kikinda.info/rad/uzbudjenje-na-pcelinjaku-kada-izlazi-roj/

Категорије: Gajenje pčela