J A S T R E B A C

– Pre više od 150 miliona godina u doba Trijasa, na početku Mezozoika, Indijski i Atlanski okean, bili su spojeni tadašnjim praistorijskim Ekvatorijalnim okeanom koji se u nauci pominje kao Tetis.
– Kasnijim tektonskim pomeranjima od Ekvatora ka severu, nastali su planinski masivi, Alpi, Karpati i Dinaridi. Postepenim pomeranjem ka severu i elevacijom tla, okean Tetis, razdvojen je pomenutim planinskim masivima, iza kojih je ostalo praistorijsko more Paratetis. Daljim izdizanjem tla, Paratetis se razdvojio na nekoliko manjih basena, kao sto su Kaspijski, Panonski, Aralski itd…
– Ostaci koji svedoče o postojanju praistorijskog mora su i danas vidljivi u obliku plitkih zarobljenih vodenih masa, kao sto su Palić, Balaton, Crno more, Kaspijsko more itd…
– Ali mnogo pre nastanka Alpa, Dinarida, Karpata i drugih planinskih masiva u tom delu sveta, iznad površine praistorijskog okeana Tetisa, izdizalo se usamljeno tropsko ostrvo. Razdvajanjem superkontinenta zvanog Pangea, pomenuto ostrvo, počelo je da se pomera ka severu, a dubina okeana u okolini ostrva se postepeno smanjivala sve dok napokon nije presušila i za sobom ostavila plodnu ravnicu.
– Planina koja je ostala u središtu te ravnice, danas je poznata pod imenom Jastrebac, a sastoji se od dva masiva, Velikog i Malog Jastrepca. -Pozicioniran u srcu Balkana i podjednako udaljen od svih današnjih mora koja ga okružuju, Egejskog (470 km), Jadranskog (470 km), Crnog (510 km), Jastrebac je poznat i kao najšumovitija planina Balkana. Skoro čitava površina (98%) Velikog i Malog Jastrepca, prekrivena je gustom listopadnom i četinarskom šumom. Preovladava bukva, hrast, bagrem, ali značajan procenat šume čine i četinari. Ono sto je neuobičajeno za ovaj deo Evrope je to što se na Jastrepcu mogu naći i manji delovi skoro isključivo pokriveni brezovom šumom.
– Poznat i kao planina zmajeva, opevan je u narodnoj pesmi koja govori o zanimljivom odnosu zmaja i plemkinje „Carica Milica i Zmaj od Jastrepca“: Malo bilo, za Dugo ne bilo, Zasija se Jastrebac planina A poleće zmaje od Jastrepca Od Zmajevca od vode studene. Pa doleće na bijele kule, Te on pade na meke dušeke, Zbaci zmaje ruho ognjevito, Pa s caricom leže na jastuke.
– Legenda kaže da je carica, ne mogavši decenijama da rodi naslednika loze Lazarevića, napokon dobila sina iz tajne romanse sa Zmajem od Jastrepca. -Da li se radi o istini ili lokalnom mitu, teško je reći, ali ono što moderna svetska istorija beleži je, da je caričin sin i naslednik trona Despot Stefan Lazarević, osnivač viteškog reda zmaja, koji je brojao 24 člana, a čiji su članovi izmedju ostalih bili, Zigmund Luksemburški, princ Litvanije Vitvot, kralj Danske i Bavarske Kristofer III, Ladislav II kralj Poljske, kralj Napulja Alfonso, Ernst vojvoda od Austrije, vojvoda od Transilvanije grof Vlad Tepeš Drakul i ostali. -Još jedna od lokalnih legendi je, da je u to vreme Jastrebac obilovao zlatonosnim potocima za čiju je eksploataciju bio zadužen vlastelin Bogdan sa Južnog podnožja planine. Ne postoje pisani tragovi o tom vlastelinu, ali se na južnom podnožju te planine danas nalazi selo Jugbogdanovac. -Drevna priča kaže, da su u planini živele dve sestre pastirice Jelika i Jaglika, koje su noću pohodili pojedini lokalni plemići. Kazivanja govore da su sestre u stvari bile Jastrebačke vile koje su svojom strašću i ljubavnim čarima uspevale da ukrote i najveće junake, a da su kod njih na tajne ljubavne sastanke odlazili Miloš Obilić i Boško Jugović.
– Nekada davno, jastreb je odlučio da svije gnezdo na goloj planini. Dok je nosio grančice za gnezdo, iz njih je ispadalo seme koje je dotadašnju golet, pretvorilo u planinu obraslu gustom šumom, a planina je dobila ime Jastrebac. -Planina obiluje vodom, a niz padine planine slivaju se brojni potoci. Na samoj planini se na više mesta mogu naći planinska jezera, a par jezera se nalazi i u ravnici u samom podnožju planine. -Jastrebac u svojoj utrobi krije veliki termalni potencijal, a na različitim stranama u podnožju planine, nalazi se nekoliko izvora termalne vode.
– Zbog svoje fantasticne klime, osunčanosti tokom svih godišnjih doba, podnožje Jastrepca je bilo nastanjeno još u kamenom dobu pre više od 6000 godina, o čemu svedoče ostaci neolitskih naselja u plodnim ravnicama u podnožju planine.
– Vrtložne vazdušne struje koje se iz toplih i plodnih dolina (150 m nadmorske visine), uspinju uz padine Jastrepca sve do njegovog vrha (1500m nadmorske visine), kao i nezagadjena priroda, pogoduju razvoju velikog broja autohtonih biljnih vrsta, kako na čitavoj planini, tako i u ravnici kojom je okružen. Optimalna geografska širina, idealan reljef i velike visinske razlike, stvorile su od Jastrepca i okolnih polja, unikatno stanište medonosne flore čije količine i kvalitet, daleko prednjače u odnosu na ostatak kontinenta.
– Usled velikog broja pozitivnih prirodnih uslova, ovaj kraj je jedan od retkih u Evropi koji u svakom pogledu ispunjava sve uslove za bavljenje pčelarstvom. Klimatske i visinske razlike na tom području uslovljavaju različite vegetativne procese odredjenih biljaka u dužem vremenskom rasponu, što pčelama omogućava kontinuiranu produktivnost. Visoka efikasnost pčela posledica je sezone koja je na ovom području, daleko duža nego bilo gde drugde. -Med iz ovih krajeva je vrlo visokog polifloralnog kvaliteta, a veliki broj medonosnog bilja sa ovog područja, osim aromatičnih ima i lekovita svojstva.

D E V Č A

– Više od 500 godina pre n.e. tadašnji rimski vojnički i trgovački put (Via Militaris), koji je povezivao Bliski Istok sa Jadranom, prolazio je sredinom Balkana. Delom te rute koja je povezivala tadašnji Naisus i Hameum, danas prolazi magistralni put Niš-Prokuplje. Idući iz pravca Niša na dvadesetom kilometru, a na desetak kilometara ispred Prokuplja, nalazi se selo Jugbogdanovac. Ako skrenete desno i produžite par kilometara na sever, stići ćete u malo selo Devča u samom podnožju planine Jastrebac.
– Turski popis iz 1544. kaže, da se Devča sastojala od 8 domaćinstava, od čega 2 udovička. Pošto se u to doba strogo vodilo računa o naplati poreza, udovička domaćinstva su morala biti evidentirana, kako bi bila oslobodjena plaćanja poreza. Preostalih 6 domaćinstava, nisu bila ni nalik današnjim domaćinstvima. Sastojala su se od 30 do 70 članova i bila su koncipirana po principu porodične zadruge.
– Tursko Austrijski sukobi 1690. i 1737. naterali su ondašnje stanovništvo, da napusti svoje domove i da se pod vodjstvom Arsenija III i Arsenija IV, odsele iz ovih krajeva. Najveći broj njih otišao je južno ka Pčinjskom okrugu, dok se jedan deo njih odselio, ka severu čak do Like i Dalmacije, a pojedini čak i u unutrašnjost Evrope. Nakon više od 150 godina odsustva iz ovih krajeva, sela u ovom delu su ponovo nastanjena. Pojedine porodice, iz Pčinjskog okruga, ponovo su se vratile na svoja ognjišta i sa sobom, ka Devči poveli i neke od tamošnjih pastira koji su iz istog razloga izbegli iz pojedinih Grčkih regiona. Tako se sa starosedeocima, u selu Devča nastanio i čuveni Grčki pastir Janja. Devča se u to doba, nalazila u srezu kontrolisanom od strane Turskog Bali Beg-a, po čijem imenu su nazvana tri sela u njegovom begluku. Baličevac je selo u čijem je ataru čuveni beg imao svoja polja pšenice. Balinovac selo u kom je beg imao svoju pekaru. A u selu Balajinac, nalazila se čuvena Bali-begova skela na čiji prihod je jedino beg imao apsolutno pravo. -U drugoj polovini dvadesetog veka, selo Devča su mladji naraštaji ponovo počeli da napuštaju zbog posla i obrazovanja. Idealna klima stvorila je od Devče oblast okruženu netaknutom prirodom, koja pruža privilegiju življenja u ekološki čistom okruženju.
– Adekvatna klima, ekološki čist habitat, solidna drumska infrastruktura, 20 km od autoputa A1 (Beograd-Skoplje), 30km od internacionalnog aerodroma Konstantin Veliki u Nišu, odlična tehnička infrastruktura, kao i ogroman potencijal samog područja, u mnogome je doprineo ideji o pokretanju prve pčelarske zadruge na ovim prostorima.

Z A D R U G A

– Početak zadrugarstva u Srbiji bio je zasnovan na „krvnim“ zadrugama. Zadruge su prvi put uredjene i sa pravnog aspekta definisane Srpskim gradjanskim zakonikom iz 1844 godine. Tadašnje shvatanje globalnog poslovanja, dovelo je do toga, da se na prostorima naše zemlje moderna privreda jako brzo širila, što je za rezultat imalo da je treća zadruga, koja je osnovana u svetu, bila upravo ovde na našim prostorima. -Tokom svoje istorije, zadruge su napredovale i prilagodjavale svoje poslovanje novim trendovima, tako da je pre početka Prvog svetskog rata, u našoj zemlji bilo aktivno preko 100.000 aktivnih članova zadruga. Do polovine prošlog veka, zadruge su kao stožer u oblasti agrara, bile nosilac poljoprivredne proizvodnje i razvoja ruralnih područja.
– U drugoj polovini prošlog veka, dolazi do još veće ekspanzije ideje zadrugarsta, pa počinju da se formiraju i drugačije zadruge. Studentske, zanatske, radničke, potrošačke, kao i drugi vidovi zadruga, postale su nosioci privrede na nivou čitave zemlje. Medju njima su se po članstvu i obimu kapitala, posebno isticale stambene zadruge u čijem se vlasništvu nalazio najveći broj tada izgradjenih nekretnina. Tragovi postojanja tih moćnih zadruga, su i danas prisutni. Čitavi gradovi i delovi gradova u celoj bivšoj Jugoslaviji, obiluju stambenim kompleksima koji su nastali kao posledica zadružne aktivnosti. Na mapama naših gradova, danas dominiraju delovi urbanih sredina, izgradjenih od strane zadruga.
– Poslednjih godina, pojam zadrugarstva je na našim prostorima poprilično nejasan. Stereotipna predstava o zadrugama, jedna je od glavnih prepreka za razvoj tog oblika poslovanja kod nas. Što zbog poslovne propagande, što zbog privredne neukosti, kod nas je popularnije poslovanje putem malih i srednjih preduzeća, koje opet predstavljaju oblik individualne privredne aktivnosti na tržistu. Jedini efektan način za racionalnije poslovanje, smanjenje troškova i povećanje konkurentnosti proizvoda i usluga, je putem udruživanja. -Uvidevši to, danjašnja svetska privreda, bazirana je na velikim kooperativama, dok su mala i srednja preduzeća, samo satelitski kooperanti velikih sistema. Jedne od najvećih svetskih železnica, banaka, veliki lanci hotela, telekomunikacioni sistemi, samo su deo vlašnistva, velikih zadruga i privrednih giganata zapadnog poslovnog sveta.
– Pojam o zadrugarstvu, utemeljen je na zadružnim principima i zadružnim vrednostima, propisanim zakonom o zadrugama i zadružnim pravilima. Dobrovoljnost u fazi pristupanja ili osnivanja, solidarnost kao osnovno načelo poslovnog udruživanja, demokratičnost po pitanju prava odlučivanja, autonomnost delovanja zadruge u duhu dobrog privrednika, a u odnosu na druge institucije, samo su deo principa na kojima počiva zadružna aktivnost. -Udruživanjem rada, finansija, intelektualnih veština, poslovnih saznanja, poslovnih iskustava, kao i drugih resursa, utemeljenih na zadružnim principima, stvara se perspektivna poslovna atmosfera. Optimizacijom pomenutih potencijala, stvara se poslovni temelj, čiju nadgradnju nije moguće sputati eksternim privrednim faktorima.
– Moderne kooperative koje posluju u privredno najrazvijenijim regijama sveta, odavno su uvidele da je udruživanje najadekvatnija brana za suprostavljanje interesima velikih privrednih subjekata. Trenutno je to jedini način da mali proizvodjači zaštite svoj profit i svoje interese. Ovakvim poslovanjem maji proizvodjači stiču uslove da sebe dovedu u ravnopravnu poziciju pregovarača na tržištu.
– Prva zadruga u svetu, bila je tekstilna zadruga, a osnovana je u Velikoj Britaniji pre više od 150 godina. Tako je nastalo prvo privredno društvo koje je bilo osnovano kao „COOPER“ tj. kooperativa. Njihovim stopama, ubrzo su krenuli mnogi drugi ljudi, željni rada, zarade, socijalne i materijalne sigurnosti. Danas u zemljama EU živi i radi skoro 100 miliona članova zadruga, dok ih na globalnom nivou ima nešto manje od jedne milijarde.
– Takav način kooperativnog poslovanja, pogotovo u oblasti agrara, omogućava Nemačkim proizvodjačima da hrane preko 150 potrošača, dok se ta cifra u našoj zemlji kreće negde oko 15.

L O K A L N O Z A D R U G A R S T V O

– Kao što smo već pomenuli, lokalno zadrugarstvo, bilo je bazirano na krvnim, odnosno porodičnim zadrugama. Zadružni način privredjivanja je faktički funkcionisao i mnogo pre nego što su institucije po prvi put uredile tu oblast. Nastao je kao spontana potreba za solidarnim aktivnostima, a u svrhu ostvarivanja zajedničkih interesa individua. Poslovno udruživanje staro je onoliko koliko i sam ljudski rod i otpočelo je još pre nastanka civilizovanog društva.
– Današnji način upravljanja zadrugom se od iskonskih zadruga, razlikuje samo u administrativnom pogledu, dok su načela ostala ista od praistorije do danas. Udruženi rad, solidarno delovanje, medjusobna pomoć, racionalna podela rada, ostvarivanje zajedničkih ciljeva zadrugara, kao i ostvarivanje opšteg društvenog dobra, samo su delić preslikanog modela delovanja od nastanka čovečanstva.
– Današnji organi upravljanja zadrugama, samo su supstitucija za ondašnje odbore porodičnih starešina, a ekonomsko krivična odgovornost u poslovanju, zamenila je dotadašnju etičko porodičnu odgovornost. -U selima oko Jastrepca, nekada je sve vrvelo od života, a zadružno stočarstvo bilo je nezaobilazni deo svakog domaćinstva. Gotovo da nije bilo domaćinstva koje nije imalo svoja grla u zadružnom stadu. Krajem XIX i početkoom XX veka, seoske porodične zadruge su u Jastrebačkim šumama, napasale preko 200.000 grla ovaca, koza i krava. Iako se radi o podatku koji je bio aktuelan pre više od jednog veka, te brojke su impozantne i za današnje razmere, a monetarna vrednost tog zadružnog mega krda premašuje 30.000.000 €. Takvo stočno mega krdo bi danas prodajom mesa i mleka moglo da ostvari profit od 30.000.000-50.000.000 €, na godišnjem nivou. -Danas je stoka na teritoriji sela Devča pravi raritet, a situacija nije bolja ni u ostalim okolnim selima. U današnje vreme su potencijali tih razmera potpuno nezamislivi. Razlog zbog kog je teško zamisliti stada tih gabarita, je taj što kod naroda preovladava individualistička poslovna svest.
– Lokalni mentalitet, deficit osećaja jednakosti i težnja za raslojavanjem staleža, prisutni su u narodu i u današnje vreme. Individualistička poslovna svest, potcenjivanje i vulgarizacija zadruga, kao i gotovo podrugljiv stav prema svima onima koji su prihvatili rad po zadružnim načelima, dovelo je do negativnih tendencija racionalizacije privredjivanja. Takav stav kumovao je tome da se u narodu rasprostrani mišljenje, da je svaka zadružna aktivnost pojedinca, u direktnom sukobu sa domaćinskim poslovanjem i sa imidžom srpskog domaćina. Negativan imidž zadruga poprimio je takve razmere, da se stvorila tendencija nametanja osećaja stida svemu sto ima zadružne konotacije. Tradicionalizam u poslovanju i autoizolacija poslovnih ćelija, dovele su do gašenja zadruga kao i drugih perspektivnih privrednih institucija. Takve autoizolovane poslovne ćelije društva koje su se ogledale u individualnim gazdinstvima, postale su na tržištu neadekvatni rivali moćnim korporacijama. Korporativni monopolizam je iskoristio tu priliku za tajkunizaciju tržišta, čemu podeljeni mali proizvodjači nisu uspeli da pruže adekvatan otpor. Gašenje zadruga je dovelo i do oslabljivanja gazdinstava kao autonomnih poslovnih ćelija, sto je naknadno dovelo i do gašenja velikog broja tih individualnih seoskih domaćinstava. Ona retka preostala seoska gazdinstva, postala su u najvećem broju slučajeva neproduktivna. Današnja sela svoje prihode više ne ostvaruju u oblasti agrara, već pokušavaju da iznadju alternativno rešenje za uhlebljenje, a nisu retki slučajevi da su pripadnici seoske populacije, korisnici socijalne pomoći.
– Istovremeno, savremene kooperative u EU uživaju sasvim drugačiji ugled, a njihovi članovi osećaju se privilegovano zbog mogućnosti da deluju u okviru istih. Zbog velikog interesovanja, nije retkost da pojedini potencijalni članovi , godinama čekaju na prijem u zadrugu. Profesionalni pristup poslovanju, konstantno osavremenjavanje procesa rada, permanentne edukacije i motivacioni treninzi, doprinose prosperitetu čitave zajednice. -Sunovrat privrede krajem prošlog veka na našim prostorima, pogodio je sve privredne subjekte, tako da ni zadruge nisu bile izuzete od tih dešavanja. Javno mnjenje po pitanju zadruga se od tad do danas nije mnogo menjalo. -Pčelarstvo je jedna od najstarijih grana poljoprivrede, a prvi tragovi pčelarenja primećeni su u doba neolita. To je jedna od retkih poljoprivrednih aktivnosti koja je nezamisliva bez zadruznog učešća, pa makar se radilo i o kolektivnoj aktivnosti samih ukućana.